Izazovi pregovaračkog procesa koji stoje pred Srbijom na njenom putu priključenja EU

Izvor: EU Info Centar

U prostorijama EU info centra, 25. aprila je održano predavanje Marije Pejčinović-Burić, vođe tima projekta PLAC (Policy and Legal Advice Centre), “Izazovi pregovaračkog procesa koji stoje pred Srbijom na njenom putu priključenja EU”.

Gospođa Pejčinović-Burić ima dugogodišnje iskustvo u radu na evropskim integracijama u Hrvatskoj, gde je, između ostalog, bila pomoćnica Ministra za evropske integracije, članica pregovaračkog tima za SSP Hrvatske, državni sekretar u Ministarstvu za evropske integracije i direktorka Evropske kuće u Zagrebu. Tokom predavanja i odgovarajući na pitanja iz publike prenela je svoja iskustva iz rada na evrointegracijama Hrvatske pred kojima se sada nalazi Srbija.

Ona je podsetila da se politika proširenja nalazi u samim temeljima EU ali i ukazala da je priroda procesa proširenja, čak i kada se govori o tehničkim pitanjima uvek – politička.

Ono što je prema njienim ečima bitno za zemlje u tranziciji je da iskoriste na što bolji način process pregovora jer se onda i sama tranzicija bolje sprovodi. “Za tranzicijske zemlje je put važniji od cilja”, poručila je Pejčinović Burić objašnjavajući na brojnim primerima iz Hrvatske kako je proces pregovora način da se uredi država od javne uprave do pravosuđa i borbe protiv korupcije.

Ona je istakla da evrointegracije treba da podrazumevaju i iskrenu političku volju, koja je po njenim rečima postojala u Hrvatskoj gde su sve parlamentarne stranke podržavale pridruženje EU. Podrška javnosti evrointegracija je 2000. godine bila 80% ali je vremenom padala jer je tokom samog procesa država morala da donosi odluke zbog kojih su u kratkom roku mnogu ljudi postali “gubitnici”.

Sam proces pridruženja je u Hrvatskoj trajao duže nego što je bilo očekivano i planirano. Pejčinović-Burić je navela brojne prepreke poput ispunjenja saradnje sa Haškim tribunalom, vezanost za pitanje priključenja Turske na samom početku pregovora, blokada od strane Slovenije i promena metodologije u procesu pregovaranja, uslovili su da Hrvatska koja je SSP potpisala u oktobru 2001, tek 2005. otvori prva poglavlja u pregovorima a postane član u junu 2013.

Na jedno od pitanja iz publike da li je 2020. što je očekivanje Srbije da se pridruži EU, realan rok, Marija Pejčinović-Burić je odgovorila da “nije nemoguće ali nije realno, zbog trajanja procedure”. Ona je međutim stalno isticala da od same zemlje zavisi kojom brzinom će teći process, jer zemlje koje su u procesu pridruženja određuju rokove kada će ispuniti uslove za članstvo u EU.

Projekat PLAC, koji finansira EU, pruža podršku Srbiji u pripremama za pristupanje EU putem unapređenja zakonodavnog procesa kao i procesa strateškog planiranja. Zadatak projekta je da unapredi sistem harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU, pruži podršku za pripremu zakona koji se usklađuju sa pravnim tekovinama EU, kao i da obezbedi valjano sprovođenje putem adekvatnih mehanizama za primenu tih zakona i odgovarajućih podzakonskih akata.

Pratite nas

PinIt

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

seventeen + 8 =