Najčešće postavljana pitanja

1. Šta podrazumeva usklađivanje zakona?

Pravne tekovine EU (acquis) sadrže prava i obaveze država članica. Pravo EU ne predstavlja samo pravo u užem smislu, već ono uključuje sadržaj, načela i političke ciljeve Osnivačkih ugovora, zakonodavstvo usvojeno primenom Osnivačkih ugovora i presuda Evropskog suda pravde, potom deklaracije i rezolucije koje je EU usvojila, mere koje se odnose na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, pravosuđe i unutrašnje poslove, međunarodne ugovore koje je EU zaključila, kao i ugovore između zemalja članica na području delovanja EU (konvencije). Svaka država koja teži članstvu u EU mora da prihvati odredbe Osnivačkih ugovora i usvoji pravne tekovine EU.

Usklađivanje predstavlja usaglašavanje domaćih propisa sa pravom EU. Ovaj proces ne podrazumeva samo unošenje teksta iz pravnih tekovina u domaće zakone, već je potrebno da država dokaže da je sposobna da primeni usklađene zakone, odnosno da obezbedi potrebna sredstva i strukture za njihovo izvršenje. Kako je sprovođenje propisa jednako važan deo procesa pristupanja kao i njihovo usvajanje, Evropska komisija obezbeđuje državama kandidatima različite vrste finansijsko-tehničke pomoći za tu svrhu.

2. Da li će Srbija ulaskom u EU izgubiti nacionalni identitet i suverenitet?

Evropska unija poštuje nacionalni identitet zemalja članica i zalaže se za „jedinstvo u različitosti“, kroz pomoć državama u očuvanju obeležja njihovih nacionalnih identiteta, poput jezika, kulture, tradicije i drugih specifičnosti. Dosadašnja iskustva pokazuju da su države koje su postale članice ostale prepoznatljive u EU. Štaviše, članstvo u Uniji im je pomoglo da dodatno zaštite i promovišu svoj nacionalni dentitet, običaje, prirodne lepote, kulturne znamenitosti, gastronomiju. Nakon ulaska Srbije u EU, srpski će postati jedan od zvaničnih jezika Unije, dok je ćirilica već zvanično pismo (od 2007. godine, odnosno od ulaska Bugarske u EU).

Ulaskom u EU, Srbija se ne odriče suvereniteta, već jedan deo nadležnosti prenosi na nivo zajedničkog odlučivanja Unije. To znači da će zajedno sa ostalim članicama, i pod istim uslovima, aktivno učestvovati u procesu odlučivanja i istovremeno povećati svoj međunarodni ugled i političku moć. Države članice na taj način delotvornije regulišu unutrašnje tržište, carinske tarife, ekonomsku i monetarnu uniju, zajedničku poljoprivrednu politika, zaštitu životne sredine, itd. U ovim oblastima se zajedničkim odlukama i aktivnostima „nadnacionalnog“ karaktera može postići više nego pojedinačnim. Istovremeno, odluke u oblastima poput spoljne, bezbednosne i poreske politike, spadaju u nadležnost zemalja članica. EU primenjuje načelo supsidijarnosti, odnosno preuzima samo one nadležnosti koji se efikasnije mogu sprovesti zajednički, na nivou Unije, nego na nacionalnom, regionalnom, ili lokalnom nivou. Svrha ovog pristupa je da se obezbedi efikasno donošenje odluka na onom nivou koji je što bliži građanima.

3. Da li ćemo moći da i dalje proizvodimo tradicionalne proizvode?

Kada je reč o proizvodnji za sopstvene potrebe, ili za domaće tržište, nisu predviđene zabrane. Istovremeno, pravila i standardi Evropske unije za proizvode koji su namenjeni tržištu EU su vrlo strogi i precizni.

Tradicionalni proizvodi, poput kajmaka, sira ili rakije će, dakle, i dalje moći da se proizvode, uz primenu strožijih kriterijuma proizvodnje i prodaje. Prihvatanje evropskih standarda će uticati na mogućnost da se domaći proizvodi nađu i na tržištu EU, kao i na bezbednost potrošača. Osim toga, proizvođači će moći da geografski zaštite određene proizvode za koje postoje definisane recepture i postupci proizvodnje.

4. Hoće li srpska preduzeća biti konkurentna na evropskom tržištu?

Srpska preduzeća mogu imati koristi od ulaska na veliko evropsko unutrašnje tržište. Primera radi, stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, srpskim preduzećima je omogućeno da učestvuju u svim javnim nabavkama objavljenim u zemljama Unije. Konkurentnost na tržištu EU zahteva preduzetnički duh, ulaganja u tehnologiju i obrazovanje, promociju srpskih proizvoda širom EU, itd.

Domaći proizvođači mogu biti konkurentni na unutrašnjem tržištu na razne načine, a jedan od naših glavnih aduta je kvalitet proizvoda. Veća konkurentnost se takođe može postići saradnjom sa sličnim industijama i sektorima u EU, pristupom dodatnim izvorima finansiranja, uključivanjem u delatnosti sa većom dodatom vrednošću, razvojem novih proizvoda i usluga, itd. Osim toga, proces usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU će imati veliki uticaj na srpske privredne subjekte, jer će prilagođavanjem poslovanja na nove propise podići nivo konkurentnosti i kvaliteta svojih proizvoda i usluga.

5. Da li EU dozvoljava državama da daju pomoć privredi?

Za države članice EU postoje precizna pravila o mogućnostima dodele pomoći preduzećima u vidu subvencija, državnih garancija, poreskih oslobođenja. Zabranjena je dodela državne pomoći kojom bi određeni privredni subjekti ili proizvodi neopravdano bili u povoljnijem položaju na tržištu od onih koji ne primaju pomoć.

Države i dalje imaju mogućnost da u određenim slučajevima intervenišu, naročito kada to doprinosi zajedničkim interesima EU. Državna pomoć je dozvoljena za podsticanje privrednog razvoja u područjima sa visokom stopom nezaposlenosti, istraživanja i razvoja, malog i srednjeg preduzetništva, zaštitu životne sredine, kulturne baštine, usavršavanje, u slučaju prirodnih katastrofa, ili kada se radi o pomoći nerazvijenim područjima. Za odobravanje državne pomoći su zadužene institucije država članica koje moraju zadovoljiti kriterijume i uslove koje EU propisuje.