11. Poljoprivreda i ruralni razvoj

Zajednička poljoprivredna politika predstavlja jednu od najznačajnijih oblasti delovanja institucija Evropske unije, kako u pogledu broja propisa koji regulišu ovu oblast, tako i zbog činjenice da budžet za poljoprivredu, odnosno Zajedničku poljoprivrednu politiku iznosi više od polovine ukupnog budžeta EU.

Deo propisa u ovom poglavlju odnosi se na horizontalna pitanja, kao što su: direktna plaćanja, sistem integrisane administracije i kontrolni sistem, regulacija tržišta (izvozna podrška, izvozne i uvozne dozvole, intervencije na tržištu), sistem računovodstva na farmama, promocija poljoprivrednih proizvoda, politika kvaliteta, organska proizvodnja, državna pomoć i Instrument za pretpristupnu pomoć u poljoprivredi.

Posebna grupa propisa uređuje funkcionisanje zajedničkog tržišta za velike grupe proizvoda, poput žitarica, mesa, uljarica, mleka, pamuka, duvana, šećera, vina, voća i povrća, itd. Treća grupa propisa reguliše ruralni razvoj u EU.

Za funkcionisanje zajedničke poljoprivredne politike potrebna je primena ovih pravila, kao i uspostavljanje sistema upravljanja i kapaciteta za sprovođenje ruralnih razvojnih mera. Zemlja članica mora biti u mogućnosti da primeni zakonodavstvo EU na direktne planove podrške poljoprivrednim imanjima, kao i način organizacije zajedničkog tržišta na različite poljoprivredne proizvode.

Osnovni cilj je da se istovremeno osigura stabilno snabdevanje stanovništva kvalitetnom i bezbednom hranom po pristupačnim cenama, kao i odgovarajući prihodi poljoprivrednicima koji će omogućiti modernizaciju i razvoj poljoprivredne proizvodnje. Naglasak je na podsticanju ruralnog razvoja i seoskog turizma, tradicionalnih zanata i kvalitetnih autohtonih proizvoda, uz poboljšanje infrastrukture i brigu o očuvanju životne sredine.

A šta to, u stvari, znači?

  • Poljoprivredni proizvođači će imati slobodan pristup unutrašnjem tržištu EU sa oko 500 miliona potrošača
  • Srbiji će biti na raspolaganju značajna sredstva u okviru poljoprivrednih fondova za finansiranje mera ruralnog razvoja, kako bi se povećala konkurentnost srpske poljoprivrede
  • Poljoprivrednici će moći da računaju na više subvencije od dosadašnjih, naročito za ulaganja u modernizaciju velikih komercijalnih domaćinstava i udruženja malih poljoprivrednika
  • Povećanje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, uključujući veću stabilnost tržišta
  • Na proizvode namenjene ličnoj potrošnji se ne primenjuju mere Zajedničke poljoprivredne politike
  • EU ne zabranjuje, već podstiče proizvodnju domaćih poljoprivrednih proizvoda, ali uz pridržavanje veterinarskih, tehnoloških, zdravstvenih uslova kojima se postiže visok stepen bezbednosti hrane
  • Pravo na direktna plaćanja po hektaru biće uslovljena poštovanjem standarda kvaliteta, zaštite životne sredine i dobrobiti životinja.

Više informacija o politici EU, najznačajnijim pravnim aktima i drugim dokumentima možete pronaći na sledećim stranicama: